Otadžbina

520

ЛНА КАРЕЊИНА

шавши једном да обнђе косаче, и расрдивши се нешто на надзорника, употребио је своје обично срество да се умири — узео ^е косу од једнога радника па је стао косити. Тај му се посао тако допао да је он после више пута косио; покосио је целу ливаду пред својом кућом. Ове године још с пролећа беше направио план како ће по ваздан да коси барабар са сељацима. Од како му је брат дошао он се ломио. да ли да коси или не? Беше му тешко да остави брата сама читаве дане, а и зазирао је да му се брат не стане подсмевати. Али данас пошто се с братом провозао међу својим ливадама и пошто се сетио како му је лане косидба била пријатна, онет се одлучио да коси. После оног узбуђеног разговора с братом, опет се сетио те намере. „Мени треба телеснога кретања, пначе ће ми се карактер искварити» помисли он у себи и понова се одлучи да коси ма шта рекао брат и ма како му то не било лако нред «народом )) . У вече је Љовин отишао у канцеларију и наредио шта ће се сутра радити, иослао је у сва околна села да сазову косаче за сутра, јер хоће да коси Калиновску ливаду. највећу и вајлепшу. —- Моју косу пошљите Титу да је наоштри и да је сутра понесе собом, јер ћу може бити и ја косити с њима — додаде старајући се да се не збуни. Управник се само насмеши и рече: — Разумем. Доцније, кад су пили чај, Љавин рече брату. — Изгледа да ће се одржати лепо време, сутра почињем косити! — Ја веома волем тај посао — рече Сергије Ивановић. —- Ја га толико волем да сам по кадшто и сам косио. II сутра ћу ваздан косити са сељацима! Сергије Ивановић диже главу и радознало погледа свога брата.