Otadžbina

псторпјске црте

сувремени хришћански владаоци радили да крену краља француског да се сгави на чело крсташком походу противу Турака. Без сумње је и балканска емиграција посредно и непосредно радила у истом иравцу као што ћемо мало час видети. Највише је у томе правцу радио Лудовик Сфорца јрегенат од Милана за младолетства дуке Јована Галеаца). Дуке од Милана уживале су добар глас и код Турака и код народа балканских. 0 томе има најлепши доказ у путопису кавалера Брокијера, који је у свити посланика дуке Миланског излазио пред султана Мурата II и нред нашега деспота Ђурђа Бранковића. Дворови северне Игалије били су уточиште многога од балканске емиграције, нарочито Грка. Занимњиво је опазити како се н. пр. дукиница од Мантове , Ренегарда де Гонцага, лично и живо интересује за све што се у средини XV века збива у срнским крајевима. У архиви се мантованској чува извештај о пропасти краљевства босанског. који јој из Скадра 19 Јула 1463 шаље Мелхиор де Имола, млетачки губернатор Арбаније. 1 Ово се у осталом дајс објаснити и сродственим везама у којима је дом Гонцага стајао с домом Валшићевим. 2 Али ово све узгред! За нашу је потребу овде довољно да поменемо само толико да је конте Балбијано (посланик Лудвика СФорце) између 1 Макушев, Италклнскнл Архивн, II, 105. 2 У првој дееетннн Х\'1-ог века политнчни н виши друштвени кругови целе Италије интересовали су се живо за један јаван роман практичног живота. Адфонзо Кастриотић, један од синоваца Ђурђа Скендербега, који је од краља наиуљског добио титулу маркиза од Трипалде, нијеволео своју жену Еасандру Марчезе, и тражио је да се од ње растави. У Касавдру се заљубио био популарни песник италијавски Саназаро, па ју је преко моћних својих пријатеља потпомагао у нарнвди с мужем. Кастриотића су опет помагали пријатељи дукинице од Мантове, Аптопије дел Валцо-Гонцага, која је живо желела да своју кћер Камилу уда за Кастриотића. Ово је она најпосле и иостигла. Константив Кастриотић, воји се као витез св. Јована одликовао при одбрани Малте од Турака, син је овога АлФонза Кастриотића и Камиле Балшићке — Гонцаге. Вид. Е. №ишап4е, ТЈп сИуоггш ај 1;етр1 сИ Веопе X, (Ја ХВ 1еиеге 1пе(Н1е <Не Јасоро баппа&аго, Кота, 1887 и Саг1|) РасН^Нопе, ГЛ СНог&т Са8^п)4а,. 8сап(1егћесћ е (1е аи п сНвсепДепН, М"ароН, 1871.