Otadžbina

586

КЉИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

За Бдина се у нас зна од пре три четири године. Он је аослв нашег рата с Вугарима дошао у Србију из Видина, где је био проФесор или учитељ у тамошњој бугарској школи, и отпочео је одмах код нас као журналиста, или ако хоћете и као нублициста. И како је отпочео аосле рата с Бугарском, он као да је погодио психолошки моменат, те одмах почео ударати у патриогска звона. Психолошки то се не објашњује баш са свим V његову корист. Многи држе, да је он том «патриотском» впком хтео двоје : прво, да се залуталом Српству нредстави као месија. и друго , да завара свој ранији траг. Тиме многи, који га из ближе знају, и који уверавају. да то није ни у колико скроман човек, објашњавају и његово кријење за дуго времена под овим псевдонимом. Тек пре кратког времена, кад је наишла његова «Историја Бугаризма", ми смо дознали, да се он зове Стева Радосављевић. То је човек јаке интелигенције, који је своја знања покупио овде онде без реда, и који има оно, што се међу књижевницима зове «лакоће пера." Но та његова лакоћа пера служи га само донде, докле он остаје као дневни журналиста или донекле, ако хоћете и као иамФлетиста. Чим узме већи посао, његова га снага издаје, и он се губи. Узмите н пр. његову «Историју Вугаризма " Оно истина људи веле, да је г. Панга С. Срећковић био опчаран том књигом, причају да је он, докле год књига није наштампана, држао, да ће она, кад изађе, већ самом својом појавом оборити Стамбулова и егзарха у Цариграду, па чак и Солзберија. Тако је веле мислио г. Срећковић. Али то је његово лично мишљење, но он је био до сад толико обазрив, да га у интересу угледа свог положаја, нигде не штампа. Ми се надамо. да он то ни од сад неће учинити. Сви други, који су читали „Историју Бугаризма", а који нитања, која је њен писац у њој хгео да расправља, добро разумеју, једног су и истог мишљења, а оно се своди на то, да писац те књиге полази у главном с погрешне