Otadžbina

КН.ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

601

три стране рашчистити са све ове четири књижице, које се по суштини ствари баве истим предметом. Али смо и против своје воље морали бити дужи. но што смо намеравали да будемо. Ми мислимо, да ће нам се ова мала недоследност опростити, кад се на ум узме замашност питања. које се у књижицама, које су пред нама, претреса. Јер, има ли какво важније и претежније од питања: хоће ли бити или неће бити српског народа? За нас нити је важнијег било. нити ће га бити, и ми мислимо, да не треба пропустити непропраћену ни једну књижицу, која би ово питање и у најмањој мери додирнула. Мо жда ће нам којн читалац приметити, да смо у току овог реФерата, местимице били јеткији и строжији но што би можда требало. Ми мислимо, да одмах можемо одговорити на ту замерку и додати, да смо, према људима који овако замашно питање иотржу. морали бити са свим строги; с друге сгране ми нисмо могли хладно говорити онда, кад се ово најзамашније питање иретреса на овако недостојаи начин. Ми знамо, да ће наљућени писци прве две књижице, оборити сву своју ватру, и првом приликом излити сву своју жуч на нас. Место свих будућих одговора ми имамо да кажемо само ово : Ни један Србин нема ирава, да иоставља иитање: Хоће ли оити ил' не биги Сриства? Само иостављање тога иитања у нашим је очима велеиздаја. Свију нас је најстрожије и најсветије «ВЂрук)», да Ђе Српства бити и да га мора бИТИ, и да ће оно из дана у дан наиредовати, и да ће. једном ујчдињено, бити угледан и корисан члан евроиске и светске иородице. Ко тако не мисли и на томе не ради. тај није достојан да буде Србин, а ко још уз то доеоди у забуну и очајање и друге у томе раду, тај је злочинац. —- Ма како осигурани и наоружани, нама ће на том послу требати и туђе помоћи. Коме она још не греба? Не тражи ли је и најсилнији ? Наши природнисавезници и помоћници су изван дискусије и ми у овим