Otadžbina

КОСОНСКА БИТКА

61 &

су „косовски јунаци могли приближно тако изгледати» у свечаним приликама. II ту је дакле критичар био самовољан у извођењу закључака. Али сад тек долази његово право наседање.. Он ме осуђује, што сам рекао «да је војна обвеза била оашта, јер да се који ослободи од ове обвезе морала је следовати нарочита владаочева повеља о томе и 1 (стр 61 моје расправе). А после овога победно подвикује: „Кад би писцу била само позната ондашња организација војна по осталој Еврогш , не би то био ни по што написао. Општа је војна обвеза плод савременог демократисма, од Француске револуције на овамо. Ње није било ни под каквим друштвеним и политичким приликама, па ни у нас у средњем веку" (стр. 39). Пре свега ваља добро разликовати општу војну обвезу служења, од опште војне обвезе ратовањ а, о којој је овде реч; јер сталне војске још тада није било у Европи, осем код Турака (јаничара), а у другим државама беху само најамничке владалачке гарде. Критичар се јако вара , кад мисли, да је „општа војна обвеза тек плод савршеног демократисма". Она је постојала још код Перса, под Даријем и Киром; код Грка под Ликургом у Спарти и под Солоном у Атини, као и под Филипом у Маћедонији. Тако исто је постојала општа војна обвеза ратовања и код Римљана до V. века пре Христа. 1 После ове опште војне обвезе долазили су најамници, из њих прешло се сталној војсци, за тим врбовању, а најпосле узимали су се у војску и робови, када је разнеженост и мекуштво код Римљана " Овде критичар опет прав« један радостан проналазак, што је ци-1>ра 1 за напомену стављена у мојој расправи после речи »томе", у место па врају чл. 221. Душановог законика после речи »селу", јер се текст тога члана налази у делини у Даиичићевом речнику I. стр. 146. Ко год хоће , можс се о томе потпуно уверити. Излншно је дакле било онолико весеље критичарево због овог његовог вроналаска и ја остајем личео одговоран за »општу војпу обвезу*. 2 Војна Историја од Ст. Стокића потпуковника, I. део.