Otadžbina

А11А КАРЕЊИИА

83

20. Живот Вронскога био је срећан тиме што се управљао по нарочитим правнлима, која тачно одређиваху шта треба а шта не треба радити. По тим правилима карташке дугове ваља безусловно платитн, а кројачу се не мора платити; по њима мушко не треба да лаже, а женско може ; по њима не треба никог варати али варати мужа некакве жене, то се може; по тим правилима никакву увреду не треба праштати. али вређати другога, то се може итд. Сва та правила могла су бити неразумна, ружна, али она беху несумњива, и управљајући се по њима, Вронски се осећао мнран и носио је главу поносито. Тек у последње време, услед својих односа с Аном, Вронски поче осећати да његова правила не досежу за све, и он је у будућности предвиђао тешкоће и сумње, за које не виђаше шта ће га у њима водити. Садашњи његов одношај према Ани и њеном мужу беше прост и јасан. То све беше предвиђено у његовом правилнику живота. Она за њ беше поштена жена која му је поклонила евоју љубав, и он ју је волео, јер она беше за њ достојна свакога иоштовања п већег но и сама законита жена. Он би пре дао да му се одсече рука него што би себи донустио да је увреди, било речју или наговештајем, и пре него што би јој отказао оно поштовање на које само жена може рачунати. Његови одношаји према друштву беху такође јасни. Сви су могли знати, сви су могли сумњати, али нико да се није усудио што да проговори, иначе ће он већ наћи начина да онај, којн проговори, умукне и да ноштује част жене коју он љуби, макар да је те части нестало. Одношај према мужу беше најчистији. Од онога тренутка када је Ана заволела Вронског, он је сматрао да на њу има право које му нико отети не може. Муж беше једна излишна сметња. Нема сумње он беше у бедном ноложају, али шта ћемо ? Једино право које има муж 6*