Otadžbina

АПА КАРЕЊИПА

85

У стварн њему још ланс, кад је отишао у Москву, није било све потаман. Људи почеше његову (( независност м тумачити тиме да он и није ни зашто више, да он не би ни могао постати нешто друго него оно што је, добар и поштен човечић. Његова веза с Аном, направивши велику ларму у свету, и обративши општу пажњу на њ, даде му нешто новога сјаја и умири за неко време црва частољубља који га је нодгризао. Али пре недељу дана пробуди се то његово частољубље новом силом. Његов другар из детињства, из школе, из корпуса, Серпуховски, који заједно с њиме беше постао ОФицир, са којим се он такмачио и у школи, и на гимнастици, и у частољубивим маштама, беше се вратио из Средње Азије где је добио неколико чинова и орден који се ретко даје тако младим генералима. Тек што се Серпуховски вратио у Петрбург, цео свет стаде говорити о њему као о звезди прве величине која се рађа. И ако је био парњак и собар Вронскога, он већ беше ђенерал и очекиваше с правом звање у коме ће имати утицаја на државне послове, а Вронски је био истина независан и сјајан човек, кога воли прекрасна једна дама, али је био само коњички капетан, кога пуштаху да буде независан до миле воље. „Разуме се, ја не завидим, и не могу завидети Серпуховкоме, али његово ми унапређење показује да треба у служби сачекати своје време, па је онда каријера човека, као што сам ја, брзо направљена. Пре три године и он је био то што сам ја данас. Ако дам оставку, ја спаљујем своје бродове. Ако останем у служби, ја ништа не губим. Она је сама казала да не жели мењати свој положај. А са њеном љубављу ја бели не морам завидети Серпуховскоме." Цковрчећи своје бркове он стаде ходати по соби. Очи су му се светлиле, он осећаше оно устаљено мирно и радосно расположење духа, које наилажаше на њ кад год рашчисти свој положај. И ови рачуни беху чисти и јасни. Он се обријао. окупао, обукао и пошао из куће. (НАСТАВИЋЕ СК).