Otadžbina

ИСТОРШСКЕ ЦРТЕ 9 други начин радио да им цридобије пријатеље и да их организује. И сујету људску и витешки дух свога времена употребио је да оснује друштво, коме је крајњи циљ био да се бори противу Турака за ослобођење истока. Како се и кад се у његовој глави зачела прва мисао да оснује «внтешки ред Константиновог св. Ђорђа», то је тешко сад иоуздано казати. Слава витезова реда св. Јована никада није била већа. него уирав у доба, у коме је Јероним Ангеловић живео. Њихова јуначка борба на острву Роду противу страшне силе турске задобила им је дубоко поштовање и код пријатеља и код непријатеља. Никада се није јасније показало да што Хришћанима оскудева, није лично јунаштво, него организација. У високо образованим и дубоко мисленим круговима Ватикана то се одавно знало, и одмах по паду Цариграда у 1453. Ватикан ради да организује један нов ред витешки, који би се звао «МПШа СћпзШпа" и који би имао за своје станиште острво Лемнос, иа одатле предузимао мере за ослобођење исгока. Ова мисао о организовању новог витешког реда, који би се борио противу Турака лебдела је још једиако, и још за дуго, у европском политичком ваздуху. Не би било чудно да се таквом мишљу бавио и Јероним. Аигеловић још из ране младости своје. 5, Али ће бити да је на његову одлуку одсудног уплива имала друга једна околност. Његов лични пријатељ Сансовин штампао је још год. 1566. у Млецима једно мало дело <( Ве11е оп^те с!е' СауаНеп", које је већ у год. 1570. изашло у новом и увећаном издању, иосвећено Козиму Медичију, Дуки од Флоренције. У њему Сансовин говори о најстаријим витешким редовима у Европи, о реду златног руна, о реду подвезнице, и о реду св. Михаила. Мисли овога човека о дужностима једног правог витеза, могу за нас имати двоструку занимљивост, управ због његовог непрекидног додира и тако рећи свакодневног саобраћаја са витезовима балканске емиграције, због његовог дружења са Ангеловићима-Комненовићима, Црно-