Otadžbina

косовскл. битка 149 Бој код Плочника дакле није био после иада Ииша, нити је могао бити „прелудија косовскога боја», као што мнслн г. Јовановић (стр. 79), не само због оних разлога, које сам у мојој расправи навео (стр. 39 и 40) него и због тога што је Кнез Лазар ове годчне (1387) уговарао савез са Ш ашмаиом, па је вероватно, да се није могло ни мислити на ново ратовање пре остварења овога савеза. Да су савез и спрема за рат раније готови били, наступио би раније и рат Муратов са Бугарском; али наклоност за рат огледа се код савезника тек 1389, када се догодио и напад турски на Вугарску и борбе око Пирота. Турци, дакле, нису могли нападати на српске земље одмах посло закљученог мира по паду Ниша; Срби нису могли почињати ратна кретања пре утврђења савеза и тако одмах после нишког пораза; следује: да се Плочиички бој није могао догодиги иослв иада Ниша, па и ако то кажу наши летописци; јер они веле и да је Пловдив пао 1386 год.. а то не стоји. Што ми г. Јовановић намеће, да сам ја казао, да су се код Плочника сукобили Мурат и Дазар, то је просто измишљено као и остало до сада наведено. и молим да ми се тај навод у мојој расправи тачно означи То су рекли летописци српски, а не ја, и ако сам дословно само навео дотични летопис. Пређе, као што смо видели, г. Јовановић одбацује казивања ооманлиских писаца, најпре сасвим, а после у иојединостима ; али, да би доказао, да сам ја неумесно ставио борбе око Пирота у 1388 (а по његовом мњењу треба да су у 1389), узима Нешрија и Сеадедина у помоћ. па наводи сада из њих и иојединости о тим борбама. Ну, као и до сада, он калке само оно, што њему иде у рачун, а не и оно, што је главно, и што против њега говори. Пре онога, што је критичар из Нешрија о пиротским борбама навео (стр. 86), турски историчар казује иешто много важније, а то је: да је оне године. кад је Али-паша Бугарску напао, освојио и Пирот; да је тада