Otadžbina

188

НСГОРНЈСКЕ ЦРГЕ

менитим частољуб т,см да радп на ослобођењу тих народа, па да их нод новом династијом. коју би он основао, уједини. Без сумње је с тим мнслима и дошао у Аустрнју те учествовао у ратовима противу Турака год. 1601 —1606. По свој ирилици он је већ тада дошао у додир са главним л.удпма који су стајалн на челу добровољаца из балканскнх земад.а. II по свој прилпцп преко ових л.удн разнео се гш онпм земљАма глас да пма нотомак од старе господске лозе Палеолог—Браиковић. који заузимље угледно место у владалачким круговнма у Еврони, п који је уз то добар и храбар војник. А без сумње његово лично искуство у томе рату <• Турцима и његов додир с људима из крајева под султаном само су га још већма охрабрили да нокуша што може за остварење једног велнког плана. Његова је прва мисао бпла да организује друштво «Хришћанског внтештва" МЈПИа СћгтаИапа, које бп на један или на други начнн задобнло острво Санта-Мауру у јонском мору за свој главни стан, на одатле радило на ослобођењу балкаИских земаља 1 !. Пада мп у очп да Карло бпра за основнцу својих смпшљаних операцпја Санта—Мауру, која је не само стратегијски згодна, него која .је и иначе могла имати за њ и ппјететског интереса. јер је на томе острву живела своје иоследње дане на ту н сахрањена последња десиотица срнска Јелена Бранковнћка, кћп деспота Томе Иалеолога. Не знамо за ближе поједнностн о његовим плановима о овој (< хрншћанској мнлицпји", алн срећом у архиви дома Неверског имају артије које дају занимљивих иодатака о радњи Карловој у другом једпом нравцу. Међу тим артијама пма п мемоар. којн је дука од Певерса нод 24 септембром 1615 поднео краљу Француском Филипу Ш-ћем. У томе мемоару Карло излаже преглед својнх веза са Мајино-

1 Види 1)оситеп1 нит ГПе <1е 8ап1а — Маига , (ЈезИпе аи поимТ огс1ге Је 1а МШсе СћгеНеппе, у „Висћоп, ХоиуеИез гесћегсћев зиг 1а ргЈпсЈраиЈе с!е Могее, стр. 297.