Otadžbina

С БС о к НАПИСАО СШО МАТЛЗУЉ П Р 0 Л 0 г * У сјеверној Чешкој, у једној питомој долини. надази се властелински двор са четири високе куле на четири краја. Око њега ирострло се велико двориште, засађено гранатијем липама и опасано јаким зидом. Око тога бедема још се види опкоп, гдје се њекад пушташе вода, како ће непријатељима бити мучнији пристуи. Данас су двоја врата зазидана и њихови мостови срушени, те се у двориште улази кроз она што су према лицу двора, а пред љима је јажа испуњена. То је дом кнезова В., који оставише трајан спомен у повијести своје отаџбине, као војени, црквени и државни главари. У крвавим хуситским ратовима одликоваше се кнезови В., бранећи латинство и превласт њемачку, ради чега омрзнуше већини народа чешкога. А ношто Чешка паде под туђинску власт, кнезови В. изгубише свој значај. По старинској установи великих властелинских кућа , најстарији син иивао је нашљедник имања, а остали мушкарци отишли би у духовништво, у војску, у чиновништво. како који. За дјевојке, које се не би на вријеме удале, био је увијек спреман манастир. Тако је бивало и у дому кнезова В. На измаку прошлога вијека, кад се догађало ово што започесмо причати, бијаше домаћин у двору кнез Ј. Нвиомук, човјек омален, риђ, слабуњав, са свима знацима преране старости и ако му једва бјеше преко четрдесет година. Кнез Непомук бјеше веома ограничена ума, ирепун старинских предрасуда, тврдица и парничар. Он се