Otadžbina

28

У с к о к

Јана смјести у царску племићску војену школу, а њу у манастир калуђерица кармелитанскога реда.... Лудмила се лакше привикну у новом животу. гдје, ако ништа друго. нађе њежну пажњу женских глава, којима је у корист шнло, да приљубе ка манастиру владичицу; али несрећни Јан, замијенивши слободу, мило лице и паметно предавање свога добротвора са тјескобом и празнијем поукама како ће парадирати, најприје клону духом. па се и разбоље. Но његова снажна грађа оте се смрти. У дугој болести и дужем опорављању ослаби му и сиага воље те се приклони, како тако. 0 јесењем школском одмору, по очиној жељи, старјешине га смјесте у стајаћу војску, а кад се школа отвори, повратише га у завод. Тада Мирослав доведе сестрића у лицеј. Вацлав већ првијех дана нађе начина, да дотурује нисма Јану, а не прође много те се могаху састајати, разумије се кришом. Тако. с малом измјеном. иротекоше четири године. Двије пошљедње Јан је о распусту одлазио кући. «Царске хаљине" не само што му доликоваху, него још задаваху њешто поштовања свјема у двору, Непомуку највише. Јан се са свима понашао људски, али веома хладно; говорио је колико најирече бјеше. ЈосиФа сматраше као велико размажено дијете, од којега никад не ће човјек постати. С матером је насамо бивао разговоран, јер су претресали питање, које му најближе срцу бјеше, питање о судбини сестриној. Јан се бојао. да би Лудмила могла постати монахињом преко своје воље, те је настојао да матери предочи страшне пошљедице тога. Разумије се, да су његови оштро назили, да ли од чази ка П-ћима, али Јан умијаше заварати трагове. У самом почетку пете године његова школовања удари гром из ведра неба — Наполеон са силном војском груну на ћесарову земљу. Школе се распустише и сав се ред у држави помјери.