Otadžbina

38

ТАМО — АМО ПО ИСГОКУ

живота европских досељеника. У варошима, што су крај мора, Европљани пролазе како-тако, али у Калкути им рђаво иде за то, што ова варош лежи у влажиој низини, удаљеној од мора. Ипак сам ја радо ходао и вас дан ходао по тесним и каљавим улицама индијске Калкуте с тога. што ми овде бејаше све ново што сам угледао. Граја на улици није много заостала иза оне, што се чује у главним улицама Галате, и она долази овде исто тако од мобилних продавалаца, што крстаре са својом робом на рукама или на плећима. Занимљиво је гледати овај шарени трговачки свет мушки и женски од свакога доба и узраста, а нарочито кад се замисли, да на целој тој гомили има чудо мало — одеће. Али за то има на некима и сувише. Замислите себи једнога, који у овој врућини претрпан ћилимовима. шареним асурама, тигарским кожама или ма каквом другом тканином, крстари по вас дан кроза улице, па ћете на њему најбоље сазнати, коју је врућину кадро да издржи то трошно човечије тело. Гледећи на ове људе, мене би на улици спопала мука од толике врућине, а они су ведри и весели под својим бременом и блажени су кад могу што да скину са себе и другоме да натоваре. Колико је огромна престоница Индије, колико је богато становништво њено, у целој вароши нема никаквих вечерњих забава. Елита се варошка прикупи свакога вечера у еденском врту, једном хладовном и дивно украшеном парку на обали Хугла; ту се познаници састану, непознати представе и уз свирку музике провеле до мркле ноћи, а за тим свако иде својој кући. Мушкиње проведе један део ноћи у клубу, као и у Енглеској, а женскиње седи код куће. За странца, који није препоручен томе друштву, нема могућности да нроведе вече на пријатан начин. КаФанска живота нема у енглеском друштву, јер нема каФана ; позоришта нема, јер осим пгго би сеоба њихова била скопчана с големим трошком, мучно би се која дружина одважила да проживи које