Otadžbina

48

ТАМО — АМО 110 ПСТОКУ

стативу кутије са косо положеним стакленим заклопцем, испод кога видиш по неколико уколућених змија, разног облика и разних шара. Кад им се доближиш, опазићеш да им засијају очи као два усијана челична шиљка, а глава механпчно почне да им мрда. Има их на стотине у овој збирци, али је то иесносно друштво и човек бп радије, да је што дање од љега. Чудноватпм распоредом неким, друга половина истог павиљона намештена је за одмарање — ге^гевћшд гоогп као што се зваше — нека врста ресторације. Заморени и малаксали од силне подневне врућине, ми седосмо и нехотице да се одморимо н освежимо облигатном содом и коњаком. Али морам признати, да ми ово, иначе веома удобпо место беше веома иеудобно кад се сетих, каква друштва имађасмо за леђима. — Ако и није нико говорио о томе, извесно је сваки од нас мислио на оне бестије и пехотице бацао поглед на патоз, да не пузи како год која по њему. С тога је наше одмарање овде било веома кратка рока. Ми бесмо малаксали и сваки је већ зажелео свој иаланкин. Башта и сав украс њезин не имађаше више за нас ничега привлачнога. Прођосмо равнодушно мимо домаћу иерушину и другу живину, и кад на уласку угледасмо наше сандуке, сваки је од нас задовољно уздахнуо. Подне беше већ давна превалило, а ми смо по највећој врућини крстарили по парку, у коме не беше много хлада. Можда би ја и капетан још дуже издржалп у овој јединственој башти, али наш „Мрша", 1 који ии мало није био мршав, беше се у лицу толико зајапурио, да му кожа узеде боју тикве, којом се често захита црно вино. Кад је сео у паланкин, чуо сам његов уздах на пет метара одстојања Кад се вратио на брод прво му беше да узвикне камароту 1 : А^иа ш ћа§по! (воде у каду). Ја га погледах по преко. 1 Име првог оФицира. 2 Собарав помоћник.