Otadžbina

СРВИЧ КАИДИДАТ ЗА ПОЉСКИ ПРИЈЕСГО

51

г. Чед. Мијатовића. На стр. 3. иом. свеске г. Мијатовић вели: — „Крајем петнаестога века почињу господа српска да одлазе у Влашку и у Молдавију, без сумњо и у Русију. За велику властелинску кућу 3еновић у Подолији има предање, да је у сродстзу са деспотском династијом Бранковића и да је добегла из Србије у Пољску у средпни петнаестога века са великим благом и са не мање од 600 мушких глава." За те ријечи везана је напомена, штампана при дну исте стране ситнијим словима. Напомена гласи: — «Клд је г 1821 некадашњи ађутант Наполеона I, генерал Ђорђе Зеновић умр'о, руски, Француски и немачки листови донесоше о њему опширне биограФије, из којнх вадим оно ; што је горе у тексту. Кнез Внтолд, господар од Подолије, дао је првом Зеновићу (Црнојевићу?!) који му из Србије дође, велике привилегије и пуно пет квадратних миља земље у баштину. Не би ли г. Срећковић, преко г. Кулаковског или кога другог од својих ггријатеља, могао да прибере поузданије податке о Зеновићима Подолије ? 0 Ђурђу има интересних података у Вш^гарШе ишуегвеПе с1еа соп1 ;етј)ога1п8 раг М. М. Каћће, ВоЈзјоИп е1; 81. Ргеилге". (Ријечи овдје исгакнуте ја сам нодвукао преписујући). Не знам ништа о подолијским Зеновићима, али знам њешто о бокељскијем Зеновићима. Они су угледно браство паштровићског племена, иди: стародревне, њекада слободне паштровске комунитади, «чији су староставник признали девет царева римокијех и цариградскијех, од Дукљана до Костадина. Потврди га папа римски и онај Лујо Мађар, што нам посијече четрнаест стотина глава за Голијем Врхом. Потврдише га цареви и кнежеви српскн од Немањића до Бранковића...." (Стј. М. Љубиша : ,(Приповијести»). Сви Паштровићи тврде, да су од старине племићи, а то им не одричу ни сусједна племена. Међу Паштровићима пак 'ЗеновиНи држе себе за најгосподскији сој. У томе је браству данас најугледнији члан г. Ђуро ЗеновиИ, богат и образован човјек, којисе оженио 4*