Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ СРБИЈЕ

575

одбору. Ја имам један предлог, који сам поменуо у мом првом говору и који се тиче промепе Устава. Један обичан закон има право да предложи и Скупштина и Краљ преко Своје владе. У оба случаја мора да се оправда поднашање законског предлога, мора да се дискутује његова целисходност. Кад ми упишемо у Устав да за промену Устава, кад се изјасни Скупштина, ва .Ба јот иристанак Краљев па да се дође до Велике Народне Скуиштине, онда је с тим ограничена могућиост дискусије. С тога мислим да је добро да предлог о ггромени Устава збиља доживи оно тело , које има права да га прими или одбацп. Руковођен овом жељом ггредлажем да се то ограничење избегне. Но да не би опет моментани прохтеви за променом шкодили општим интересима. а с друге стране да би се створио онај веитил, о коме говораше г. Пера Тодоровић, било би, или могло би бити од шгете, ако би се оставпло да иста скупштина «у двама сазивима, који долазе једаи за другим" о томе решава. То би било опасно по саму суштину ствари о којој је реч. јер би значило да једна иста Скуиштииа решава два пута о једној истој ствари. Мишљења сам, да би оправданије било да о томе решавају две скуигитине, које су изагиле из двојих избора,. На тај начин дало би се могућности да предлог буде претресан и да се јавно мњење несумњиво изрази за или противу, а да се не изненађује н заводи. Молио бих да и о томе питању одбор размисли. Сад. како мислите за тај одбор ? Ја мислим да је ужи уставотворни одбор учинио што је могао. Не би ли боље било изабрати други одбор ? (Прима се). Потпредседници, наравно, као вође странака, улазе у одбор, за тим бих нредложио ову господу: Косту Таушановића, поп Марка Петровића, Ђоку Павловића, Миту Маринковића, Алимпија Васиљевића и Јову Крсмановића. -Ја лично нећу да учествујем у раду тога одбора, да не би било ни сенке сумње да бих хтео да утичем на тај рад. Још бих мислио да