Paster

И. Ђаја

одржао своја обећања, брак је био срећан, али је госпођа Пастер морала да се помири с тим да је лабораторија преча од свега осталога.

Три године доцније Пастер се одаде једној авантури, научној, разуме се. Он пође на далеки пут да потражи порекло рацемичних тартарата. Из Немачке, па из Беча и Прага пише својој жени дуга писма, у којима је реч готово искључиво о тартаратима. Намерава да оде у Трст па у Напуљ. Испитује он на томе путу разне врсте стреша, чак и стреш из Хрватске. Нашавши више извора рацемичних тартарата, Пастер се враћа задовољан у Француску и најзад крунише свој рад успевши да вештачки добије рацемичну винску киселину из обичне винске киселине,