Pastir

8

У 540. години Император Хустишпан заповеди да се по целом царству рачунагу године не од основања Римавећ од створења света и да се нова година почиње од 1. Септембра. Од тога времена па до половине 15. века, почињаше се по цело! Тевропи година од 1. Септембра. Примивши хришћанску веру од грчке цркве, ми за1едно с њом примисмо и оваг почетак године, коги се и досада находи у црквенским књигама и писменим споменицима наше старе књижевности. А ова нова година грађанека доводи свог постанак од Тули1а Цезара, коге се држе сви хришћански народи у грађанском смотрењу, само што се разликуГу од Хришћана источне цркве западњаци у 12 дана по новом календару папе ГригориГа VIII.

Нова година назива се у цркви 0вр1>затв Христово. Обрезање Ге код Тудега наГважниге дело верозаконо, као што ге код нас крштење: оно служи за знак завета њиховог с Богом. (Ббгт. гл . 17). Апостол Павле, пишући Римљанима , и називагући (у гл. 4.) обрезање лечатом завета, употребљава таГ израз као обште познат код ТудеГа. То се да1е видити и из Герусалимског Талмуда (листа 13.) гди Ге написано: „да 1 е благословен сваки она1, кош освешта љубимца свога шш од утробе маше своге и постави знак — печат своГег закона." Знамо и по сведоџби Херодота, да Ге обичаг обрезања био гедан од обштих обичага код многих народа, како Тегипћана тако и њихових суседа. Но Херодот сведочи и то, да су~становници Сириге и Палестине, а по овоме и Тудет, позагмили таг обичаГ од Тегипћана. Ово се види из ових његових речи: „у Тегипћана беше обичаГ од ватадашњих времена бележнти овим или оним знаком на телу своме какву белегу, да тиме покажу когог вери припадаГу. Тедан од општих обичаГа беше обрезање. “ По овом неки мисле да