Pastir

83

0 П 0 с т у. Нофк оувш преиде л денк ПриКЛИЖИСА’. ШТЛ0ЖИ/И2 оубш дћлл тс/инла и ОЕлецемса ко орг(ж’|'е ск г ктл. (Рим. XIII. 12.) Ево какав позив, какав савет чу1емо данас од стране наше свете цркве. „Ноћ, вели она речма апостолским, прође а дан се приближи: одбаците дела мрачна, а наоружаГте се оруж1ем светлости.“ А то ћерећи: доста би забаве, доста ноћних песпавања и весеља; зауставите се на време, ограничите своге телесне жеље и поеетућге мало у души, да би опет имали права на оне радости, кошма тежи ваша чуствена природа. Но нашто та перишдичка иромена у времену ? Нашто ти дани поста и уздржања? зашто да се целог века свог не наелађавамо у животу онако, како би нам се хтело — без икаквог уздржања, с пуном човечишм слободом? На радост и срећу позвала хе нас у живот благост божша; пред нама 1в подашном руком просуто тако многф дивних и различних дарова природе. Па зашто се не би непрекидно наслађавала с њима душа наша? Зашто не би она вазда говорила: д^ше! ијилши кллгд нл лћгл лшогд, почикли, а;кдк, пш и кеселисА! Овако пита и овако би хтела немоћна наша природа не обзирући се на таГанствени смисао наравствених закона. Но свуда ће наћи за се оправдања наша мудра и брижљива мати црква, па и овде, што од времена на време одређу1е за нас дане поста и уздржања. У природи над нама не светли беспрестанце тарко сунце и не цвета вечно умиљато пролеће. Сваки дан замењу1е ноћ, кад се природа иосле дневног умора враћа у себе и као да се одмара од дневних трудова. За пролећем иде лето, а за летом Гесен и зима, кад природне силе под леденим покровом израђугу ташу грађу за раекошност идућег пролећа. Свуда у природи прилив и одлив,