Pastir

111

се религшозне поГмове ниге Гош ни мрвица сумње поткрала. Нашс сеосве попе обично су шткешће „бињеџиГе— народ наш нема ништа против тога. Наше попе често се по одиГелу ни мало не одликугу од другтех сељака . — нашем народу до тога ни1е стало. Наше попе служе службе како кад доспу, — народ се не тужи. Наше иопе не боГе се ни на чутурином мегдану, — код нашег народа то се за зло не прима, и т. д. и т. д. Таквог иогледа на подобне ствари нема ни у Гедног народа у Хевропи. У Русит 1едно цигло „алилу1“ начинило 1е неколико секта, коге су готове очи Гедна другог повадити. Код нашег народа то 1е немогућно. Према томе и ваља да се управља наше духовенство. По позиву духовенство не може полагати право на „ господски" живот, гер су они слуге народње и кожте. Но то онет не значи, дадуховенство треба да 1е довека гладно и незадовољно. Ум1ереност Ј&има доликуге више но икоме. А за толико има средства, а да се не прибГегава к „плати.“ 1едно !е од таквих ередстава — мањи број свештеника у нашо1 земљи. То се наторисниГе може достићи, ако се отежаГу услови рукомоложења свештеничког. 1едини услов, кот ту вртеди, Гест више изовражење. Нека богослови мораГу претходно свргаавати пуни гимназиски течај, па ће ствар бити готова. ЗатиГем долази клаеифицирање парохиЈа и према томе удешено њихово уравњење. Свештенство ваља натрте да исцрпе све своге изворе, од куда се помоћи може, на тек онда да има право на номоћ државну. Ми знамо, да 1е лакше написати прозбу или чланак о плати свештеницима, него ли испунити горње захтгевање , али што 1е вагде, кад чланци не иомажу ? . . Натослте овамо долази и реФорма монастира на корист народа, а с ттем и духовенства. Ова три лтека учиниће то , да Орбта добиГе у лицу свештеника: просвећене, одабране, ваљане и осигуране с ма-