Pastir

I * ■ 127 „А од њих ће градити ћулумке, „Ћулумцима биће сиротињу

„Биђео сам доље у Ресави, „Под Кучашом иисоком нланииом, „Хедан лиГеп, царе, заравањак. „Гради нође Раваницу цркву, „Гради, царе, штогођ љепше можеш „Од студена креча и камена, „А покрива! илочом и каменом, „Од камена ником ни камена: „ОтаГаће ти хиљаду година! (к. 2. Кар. стр. 205.) Ево гош бољег доказа, да шпе страх од Турака, него искрсна побожност и разумГевање природе људске поградило бого.моље у усамљешнем мгестима: (*) СтеФан Урога III. угледагући се на своге претке и благодарећи Богу за избављење, намисли да сазида цркву у славу Христа Сведржитеља, а кћ плмстк н вт. иоменћ мнк н синог нон-.моу, ' 2 ) почне проматрати сво1у земљу тражећи за такав посао и прилично мГесто. Нагзад нађе равно лнесто Дечане у предХелу Хвостанском, на заравањку обале р. Бистрице, у жуни Затрнавког м&сто крлсћно н нодокно нл скудлннк; домоу кожшл ;? ) и окренувши се великашима, коГи су га пратили, рече К])аљ: — „ГледаГте какво 1е ово мгесто, ниГе друкчиге, него дом божиш.“ — „Бог ти 1е жељу испунио и ни1е те лишио онога, шта си хтио, &ако данас видимо,“ одговоре они. — „1а бољег мгеста од овога не желим,“ одговори краљ. Тигем Ге избор м!еста био свршен. „И. доиста“ — даље ‘) 0ва1 комад исписЈчемо из сво1е рукописне „сриске псторте,“ ко1у смо наиисали и спремили за штамиу. а ) Мои. бегђ. стр. 92. 3 ) М. 8. 91.