Pastir

207

решине ееоске бог-зна како расположене према свештенику. 0 томе остављамо поштованим читаоцима, да искрено промисле и расуде. Но како 1е онда, кад прикупља бир сам свештеник, па мора тога ради врло често ићи из куће у кућу? Да ли и онда с веселим срцем може свршити свог посао? Ево како иде: кад Ге родна година, онда му се — да рекпемо све и скупи, па догоди се, да молсе од благочастивиГих и когу оку преко прописа добити; али има и такових парохиГана, кош своме свештенику и том приликом наГгоре жито дагу, па кад им се примети, говоре: „нема се бољег.“ Да л’ Ге пристао сад свештеник, да истражу1е, да ли му парохтанин бољега жита нема? То би наравно било испод досто1анства свештениковог. — А шта да кажемо за неродне године ? Свако1ако онда Ге шш незгодниш иоложа1 свештеников. Оде на прилику за бир. Кмет сазове људе, и закаже им, да намире свога пароха. Ко ге кадар донесе или плати у новцу, а сиротан шта ће рећи ?— „Немам." И заиста многи се обраћа свештенику, па вели : „Знаш и сам, иопо, да 1а на торбицу у вароши купуГем и децу храним. Нема се, па то Ге.“ Сад нека се помисли, може ли свештеник наваљивати и на таквог Гадног сиромашка, и каква ће му наГзад корист бити ? 0 оваквим приликама може судити и почуствовати само онаГ, коме се десило, да 1е то видети и непосредно дознати могао. Свештенику се узима у рачун, да му Ге бир известан доходак, па се говори: „доста му 1е, доста! Тер на 300 пореских глава добио 1е 3600 ока жита, па куд ћеш више?“ А овамо му сиромаху половина остаТе ненаплаћено. Извесно се опет зна и то, да свештеници добтагу место ншенице и кукурза већином Гечам и овас, а то Ге у пола ГевтиниГа храна, дакле и у томе губе, продаГући такав бир буд’ за што, 1 ер га у кући свогог потрошити не могу.