Pastir

318

ШТДМПАР1ПД НИКОЛЕ СТЕФАНОВИБА У БЕОГРАДУ.

ровало. Перуна међутим довуку до Дњепра и баце га у реку, па нареде неколико људи, да га отиску1у од обале, ако би ова1 пристахо уз брег; хер би га могао народ извадити, па и опет где у ташости наместити и клањати му се. Народ га гомилама праћахпе низ реку вичући „ Видуш се бого!“ „спаси се бого!“ — Испод Кихева на Гедно пола часа баш над самом обалом дњепровском има монастир, кош се зове Видутцки. Кажу, да се ту зауставио у кршљаку та! кип Перун, па за спомен тога подигнут 1е ту монастир. Кад већ оде Перун, народ само о хедном запита, ко ли ће од сада да влада муњама и громовима; хер они држаху, да хе Перун то имао у свохох власти. Да би се утешио прост народ, свештеници одговоре, да хе ту дужност узео на се св. Илиха. Те тако и оста у народу веровање , као да св. Илиха грми и бихе громовима. После тога Владимир одреди дан, у кохи ће се цео народ крстити , и сав народ дође на Дхвепар и крсти се /Го хе било у 988. год. по Христу. Овако хе ту ствар описао на годину дана доцнихе онах, кош хе нрви започео бележххти знатнихе догађахе код Руса — кихевски монах, летописац Нестор. У завршењу тога свог писанша он вели: „ радост беше тога дана велика и на небу и на земљи." Но како се никако у то време нихе могло обићи, док се у свашта не уплете и ђаво, то и Нестор завршухе своху причу овим речма: „ ђаво стехваше и говораше: ох, мене већ гоне одавде.“ Г Л А С Н И К. Петар Поповић, свештеник Поповићски у округу Београдском, премештен хе по молби на парохту Рогачку у истом округу. Јован Шарић, свештеник Брестовачки у округу Црноречком, премештен хе на речену парохиху Поповићску. Тома Поповић, клирик, посвећен хе за свештеника 7. овог месеца и постављен за капелана пароху Царинском у округу Подринсхом. Ђакон м. Раковице Аверкихе произведен хе за херомонаха 6. овог месеца а монах Герман за ђакона.