Pastir

\

Број 23.

У Београду 9. 1унига 1868.

Излази еваке нсдеље.

Претплата се

шаље напред уредништву и без иокаца ее лиет никоме слати неће.

За све српске кра^еве ста1е на годинубО гр.или бфор. на по год. 30. гр. илиЗфор. натримес.15 гр. или 1 Фор. н 50 нов. Неплаћена писма од нередовних дописиика нспримагу се.

ЛИГТ ЛА НА.УКУ И КИкИ2КЕПН(№Т ДУХОВНОГ САДГЈКАКА. ИЗДА1Е И УРЕђЈЧЕ СВЕШТ, II ПРОФ. ННКОЛН НоНОВНћ.

Б Е С Е Д А, ко1у ге говорио АРХИ1БПИ('К011 БЕОГРАДСКИ И МИТРОПОЛИТ СРПСКИ N II X 4 И Л О НА ПАРАСТОСУ КНаАЗА МНХАНЛА ОБРЕНОВНПА III. 8. 1ушна 1808. годинк У САБ0РН01 БЕ0ГРАДСК01 ЦРКБИ. Неста дике, поноса и славе наше, — изгубисмо возљубљенога књаза Михаила! Трагична смрт његова учини опште узбуђење, расплака и мало и велико. Српски 1 е народ увређен, ожалошћен, што му зликовци отеше, убише љубимца његова. 0, оне сузе, онаа општи плач, онаГ гаук, оно ридање, оне запевке при погребу и после, сведоче о великом губитку, кош сви осећамо, о великом губитку, што га претрпи тужан народ српски. И таква општа жалост не доказуге ли то, да има свести? Та општа туга не изГављуГе ли племенитост и честитост ? То опште гнушање од злочинства и проклетство, што га баца српски народ на убице племенитог књаза нашег, не засведочава ли благородство и поштење народпо ?