Pastir

377

Србима, па и сам пошље проповеднике у Србиху, да крете и остале, кош се Гош не бе1аху крстили. Нови ови нроповедници, ко1е Ге император Ираклиге послао, били су такође из Рима,, будући Ге Илирик загедно с ДалмациГом по установама ћесара припадао западног половини римске царевине, копп 1е и иосле, кад 1е СрбиГа већ потпала под власт ВизантиГе, иотчињена била не само српска но и бугарска црква. То, што су позвати проповедници из Рима а не из Цариграда, ниГе имало у то време никаквог особитог значења како за оне, кош се крете, тако и за саму чистоту хришћанске вере. што 1е то било око 640. г., кад се римска црква Гош ниГе била одвошла од источне; дакле и хришћанство, коГе Ге расирострањавало римско духовенство у Србиш ниге се ни у чему разликовало од источног — православног. Ново покрштеним Србима одмах послани буду Гепископи, свештеници и ђакони, и црква ерпска потпаде под власт архигеиископа сплетског, где су у то време живели потомци старих Римљана, пресељених у ДалмациГу Диоклитшаном. Пошто се Срби крсте, оии се закуну престолу св. апостола Петра у Риму, да ће у миру живети са суседима, а пана као накнаду за то обећа им мир и сво!е милостиво заступништво пред престолом божишм. Али не гледагући на толико усрђе и заузетост папе и римског духовенства, вера хришћанска нше се могла задуго одржати у Србиш. Узрок 1е томе био таг, што су римски проповедници, не разумеваГући свога посла и иозива, одмах иосле крштења Срба почели им и свог латински Гезик наметати и на њему службу божшу служити. Не разумеваГући добро српски, они се нису старали, да усвоге и мало боље науче Гезик свога стада, коГе кад виде, шта се ради и шта су наумили његови латински учитељи, остави и учитеље и веру и враћа се опет к пређашњем свом многобоштву. Истина оило 1е и таквих, кош су и после тога остали у вери хришћанскоц но и они, не увиђаГући свесно, каква 1 е и у чему се