Pastir

477

Пнсшо с пута једног брата Руса послато г. Митрополиту Миханлу. Владико! ПугуГући по СрбиГи и познава1ући се од дана на дан све вшие са свегатенослужитељима српске цркве , Га видим у њима главног представитеља, — Вас Владико. Почињући од Шапца, где сам имао препоруку на г. Проту Товановића, га налазим на све стране код вашег духовенства не само наградосшне братско предусретање, и дочек, но и то, да су они одиста предани свом високом нознву и да служе верно цркви и народу. А што ми се по шпбоље допада , то 1е, што ни гедан од њих ни1е заражен ФарисеГством. Они су и по делу и по мисли ирави хришћани: раздвоГења у мисли и животу нећете наћи код њих. Због тога су они врло приГатни за дружбу и разговор тако, да Га налазим у њима дивне сабеседнике. Из Шапца дошао сам у Дреновац, и без икакве ирепоруке обра,тим се к тамошњем „баћушки“ Гавриловићу. Он ме Ге дочекао онако, како не би могао боље да сам имао Бог зна какве препоруке. За њега довољно беше да само чуГе, како сам Га*Рус— сллваиинл врлтг, — и веће препоруке не захтеваше. Водио ме 1е у сељачке куће и у нжолу њихову. И у кућама и у школи нашао сам много много, са чим сам врло био задовољан Славна земљо св. Саве, како Ге све у теби мило, поГмљиво ономе, кош 1е Гедне крви, Гедне вере с тобом. У Петковици нашао сам улицу настоГатеља таквог човека, каквим по могему мишлењу и треба да буде смирени монах. То Ге човек са дубоком вером и са истино-духовним схваћањем хришћанског учења, љубитељ рада, и усљетству тога сачувао Ге свежест и Гакоћу здравог човека како у физичком тако и у умном одношаГу. Он ми се тако допао, да Ге узбудио у мени жељу ићи с њим заГедно у Фрушку гору.