Pastir

590

ШТАМПАРИ1А НИКОЛЕ СТЕФАНОВИПА У ВЕОГРАДУ.

Аристегевох." Даље вели Флавихе, да су 72 превели худехске књиге, кохе су собом понели из Терусалима, с хеврехског хезика на грчки; да су то дело радили на оближњем острову, у гедном дому, по свом положаху врло згодном, ради душевног удубљехва и расматрања. Ннхпосле као и Аристех сведочи , да су се александрихски Тудеш и цар поти} т но задовољили преводом 72, и забранили ма што на њсму изменити. Аристовул живео хе скоро у хедном веку са Аристехем, с тога говорећи о преводу 72 и наводећи Аристеха, осем сваке сумње читао хе његово писмо и примио као истинито. Филон приповеда о преводу 72 тако, као да хе имао пред собом састав Аристеха. Тосиф Флави1е особити зналац худехских старина, опетовао хе скоро сав извештах Аристехев и упућухе свохе читаоце на књигу Аристехеву; хели нужно питати: да ли хе он ту књигу за истиниту и доставерну признавао? б.) Сведочбе старих равина и Самархана. Равин Азариха, уврстивши писмо Аристеха у књизи Меог ЕпаЦш, сведочи, да хе оно хош при Птоломеху било преведено с грчког на халдехски хезик. Други равини слажу се са Аристехем у том, да хе превод ЦХХ. израђен при Птоломеху Филаделфу, само што веле, да га нису 72 но само 5 стараца сачинили. Самархани у свему слажу се са Аристехем; тврде само, да хе превод ћХХ. свршен са самарићанских пет књига, а не са хеврехске — херусалимске библихе. Таква мњења равина и Самархана опетухе познати историк арапски X. века Масуди у свом делу — Абхар Еззаман. (Наставпће се.) ЧИТАОЦИМА „НАСТИРА.“ Молпмо да нас извине читаоци Пастира што овако похедине започете чланке у нашем листу не продужавамо редовно. Краткоћа листа а и неки изванредни случаш недопуштаху нам то чинити. Уредник.