Pastir

671

столима, нисв 0101 цркви , већ располагаше по свот вољи са имањем црквеним, и изгонише из друштва веругућих кога су хтели (3. Хоан. 1. 9. 10.) А у току времена значаГ клира, а нарочито епископа, у црвви уве.шчава се и добига нову санкциГу у писднУамд скАтихг отцека и у уређењима сабораСв. Игњат Богоносац непрекидно саветоваше, да се треба безусловно повиновати епископима и нресвитерима. Свети КиприГан иде даље. Он улнцу епископа оличава сву цркву: ,,гди 1е епископ, тамо ге и црква. Ко ниХе с епискоиом^ та1 Ге ван цркве. Сваки мора удешавати сво1е мисли, да у делима вере мисли онако, каво мисли његов епископ. Нико неможе разрешити свезаног Гепитимншм до онаГ, кош га Ге везао.“ Сабори, кош се но кадкад сабираху иод овим правцем, увеличаше Гош више власт епискоиску, и ограничише слободу Хришћанима бсзброшим мноштвом правила и уређења. Од времена Константина великог, почеше се мешати у дела вере и црквену управу и императори грчки, те свошм неограниченом влашћу, а често и жестоким тиранством, еасвим угушише слободу религишзног убеђења и права хришћанске савести. Ми узимамо суму делателности хршпћанске мислч и практике у току 8 векова, донде, докле се свршише вселенски сабори. Шта уради богословски разум за то време у области вере? Он об1асни многе стране хришћанске догматике, определи тачно догмате вере, кош бегаху неопходни за спасење наше, Но ово се изради не путем слободног истраживања истине, већ иод наджешћим иритиском и околностима. Теретици, нарочито у време Арша, поткопаваху у самом основу Хришћанство, и примораваху оце цркве да се у дубљавагу у наГмање ситнице св. писма. Но шта кошта православље таг драгоцени споменик осмо-вековог развића богословске науке! Колико милиуна рођене деце хришћанске цркве, осудисена презрење и гоњење — у овом животу, а на вечно прокле тство и осуђење — у будућем!?. Или, с