Pastir

713

Веснило и разметање туђинаца у земљи српскоГ изазивало Ге честе сукобе, коги се увек свршаваше на корис и задовољство наши непртатеља; али ге сад Србша ето, чиста од туђе стихше, Србига 1 е слободна од туђинске власти, Србша заповеда градовима, коги су у њеним границама. Нте ли се тиме удвоила снага и важност њена, заслугама мудрога Господара Мнхаила. ? А нагмилше дело, коге Ге с нагвећом бригом неговао покоши књаз Михаил, била Ге народна србска воГска, ко!у Ге он створио, обучио и наоружао, да би с њоме остварио своге родулгобиве жеље и тежње, у корист свега народа србскога, да би с њоме задобио свокн мнлог Србиги и права и поштовања, кога 101 ирипадауу. И његова брижљивост, ниге се ограничавала само едном граном управе; него Ге љубав његова за обшти напредак свуда и на све стране давала моћи за покретање и напредовање. Благостање, срећа, богатство, здравље сдава, част све 1е то налазило у њему оличена бранитеља и љубитеља. Нисмо ли и сви ми добшали од њега побуђење и кретање за рад, за просвету, за благородство душе, за врлине, за побожност? НиГе ли његова великодушност и уздржљивост, његово пршатељство и поверење, његова правичност и човечно сажалење сиротиње,— његова широка родољубивост зачуђавала све нас ? 0, зато му и припада венац безсмртша, гер кезсшртге естх ка пд/мати донродћтели, вели премудри Соломон (прем. Сол. 4. 1.) Опоменимо се бл. Хр. у овог прилици оне изгаве, коГу учинише београђани књазу Михаилу по долазку његовом из Цариграда, када српска воГска заузе градове: „Срећни смо господару, рекоше они, што можемо праведним поносом пред тобом и светом, свечано изповеднти, даге до1акошња кратка влада твоГа била за Србту божи благослов. Земљу си умирио и оснажио, сваку унутрашњу опасност од нас одклонио, народу ерпеком подигавши достоганство, ирибавио