Pastir

71

ваеходство казикања могсегевоЕ' пред евима другим философским гледиштама о томе предмету. Разуме се да овакве ствари коге спадару у круг богословских иитања, мораГу интересирати сваког богослова, и потоме, књигу ову особито препоручугемо нашим свештенидима. Превод Ге врло добар, Гезик чист, слог разумљив и доста приступачан, у чему се поглавито, по досадањог свогог књижевпоГ радњи епископ Гаврило и одликуге. У завршетку овог кратког нашег ирегледа „духовне књижевности за 1868. год.“ да кажемо штогод и о српско1 народноГ дрквн , на канонично историчком темељу од ТеоФана Живковића архимандрита бездинског. Књига та, по СВ0101 садржини заседа у каноничко право српске цркве у опште, а по преимућству у вогводини српскоГ, од тог доба, од кад 1 е ее народ српски преселио у аустриГску царевииу. По правцу своме оиа ее потпуно елаже с духом и учењем правоелавне цркве, но само што свакоме мора пасти у очи то, да Ге та књига написана Гезиком врло тешким. несувременим, с честом употребом странских речи , што чини њу врло непримамљивом за свештенство овоетранско, коге шпе навикнуто на фразологшу латинску и ђерманску. То Ге кратки преглед књига ко1е су се у 1868. год. Гавиле у нашоГ духовног књижевности. Мало их 1е безсумње, но кад узмемо у обзир то, да смо раздвоГени и политички и верозаконички па због тога да Ге наша умна снага, коГа Је и онако мала и слаба тиме и поцепана: то без сваке сумње морамо се задовољиги и тиме, што се на пољу нагае духовне књижевности и по кадкад Гавља по кога књижица духовне садржине , кога може задовољити потребе и тежње религиолног осећања у сувременом друштву. Но на скоро ако да Бог те падне већ Гедног та политичка преграда и снага се српска уГедини, надамо се да ће Србин доказати, како нма у средини свогог људи за еве гране научнога знања. ЈЈ. Петровић,