Pastir

52

и ималу ева потребна сретства Да их развигу; Други капротив с мањим талеитима, оеуђени су да долазе до своГе цељи с грдним напрезањем и запињањем. Хедни су издигнути провиђењем на високи стунањ у друштву; другима 1е на против одређено да пропутуГу целог свог века путем мрачним, неприметним, — онако у општо! маси и гомили. Но поред свега овог, ми се сви рађамо г;ао људи, па зато смо сви као људи и дужни да се трудимо свакн на свом месту, по свом положагу, стању и снази. Велики 1е и важан труд народњих унравитеља, у чигим рукама стоги срећа н наиредак хиљаде и милиуна људи. Нте лако бреме ни оних, кош чувагу друштвени псредак и мир, кош бране закон и невиност. . Поштени Ге и корисни рад оних, кош служе религиш и на уци, просвећаваГу и васпитавају младиће и људе. Но тако Ге исто важан и користан за нас труд вошика, коги брани или се спрема на одбрану отачбике, — труд лекара , кош помаже да се здравље и живот наш очува, — трговца , кош поштеним обртаГем сво1е радње доставља друштву нреко иотребе за живот; — труд вештака, занатлиге. земљораденика, Гедном речи свигу, к<ни се по снази и моћи своге труде да донесу ма и наГмању асприцу у благахницу друштвене радне и напретка. Па по овом нека се свак према свом иолажагу и нредузећу труди и напредуГе. Друштво Ге Гедна велика за1едница, састављена из множине погединих лица; на зато се и свака од ових Гединица мора ценити н уважавати утолико, уколико су нужни делови да се састави нешто цело. Овакав иоглед на људе и њихове радње, поглед чисто изведен из духа и морала хришћанског, даге и разлива днвну сашоћу на наше узагамне одношаГс и радње. И о! кад бн дао Бог да се он усели и у душу и у срце сваког друштвеног раденика! Тад се не би виђало ио кадкад како нрезиру сељака поносити власници и старешине, заборавља1ући у безумног свошг поноситости и надутости, да га та 1 сељак и одева и храни, и да му 1е он више до-