Pastir

175

гди-год са свошм злеудном породицом склонио, па пошто се после дугог трпања и мољакања Гедва тек гди-год настани , одма наступе друге потребе. Пре свега треба леба и истрошени ка.ндидат, кош Ге на своГе достоГанствено звани1е толико млого полагао , одма упочетку увиди с каквим му се Гоште тешким неприликама ваља борити. Тошт први дана мора сирома да завапиге „куку дрва, леле брашно“ те се с тога шшт тако рано мора привикавати џебраклуку и прошњи. Гвоздена нужда ломи наГтврђе карактере. Нови наш попа, а уГедно н нови газда ког Ге скорим завод богословски напустио незнагући ни закакву велику потребу и нужду, пун ревности пастирске, и религишзног жара, ваљан свакоме истину смело у очи ставити, пун тежњи за послужити цркви и милом роду своме , кои хе у сигурно рачуно, да ће по речма св. писма бити „око сљепим и ухо њепим“ окружен оволиким незгодама са неудешена свог матерталног положага, мора све толике силне комбинацте од себе да одбте и за добити ког грош принуђен Ге и наштврдтем грешнику његов поступак одобравати у пркос свту начела вере и наравствености хришћанске, тек само да га има на руци. Мало Ге карактера таквих на свету кошм годи кад им се истина у очи рекне нарочито код простог света редко хе наћи. Ако по негда прост човек резоне и савете паметнихег, и ученихег од себе прима па и похваљухе, то већином с њим из овог и оног узрока у неприлику, а никако из собственог убеђења да хе то тако а не другче. Ово се наххаснихе над свештеницима огледа. Нађе се понеки такови попа кох неће баш све безусловно свохох пастви да одобри, па по свохох светох дужности настане извлачити словом заблудившег грешника, обавешћавахући га, да нихе на правом путу, и почне му давати лекцихе, е да би се опростио свошх грехова. Шта бива отуда, да ли и уколико свештеник успе у свом предузећу? Ето какав хе одговор попи. Ако хе се де-