Pastir

179

*

народњег унапређена свту врста рад њиовог начина наплате. ТТГто ге ианред речено за опело , тако бива и при венчању; жени сина спремио ге све што треба, свираче доведе бог зна одкуд и по 2 — 3. дуката даде им, а попи опет каже: „попо твоГе неће пропасти , причека! ме мало истрошио сам се око весеља.“ Нека ми на ово одговоре сад они што речу: „Попови су спаи1е“ овако га положага снаискога нека сачува Бог свакога, кош Ге позват да известну дуж. ност врши а овамо за наплату или вечито да се суди и свађа са људма или да се ослони на њиову увиђавност. Да овако при наплати свои заслуга поступа сиротниГа класа и онаТ кош нема, не би ни по гада било ; него тобож газде и госе па тако чине , а сиротињи свештенство и незамера, и на много места од драге воље и поклања своју заслугу, баш и ако му се одма и понуди, о чему ако ко посумња стави ћемо му неброГени Факта. Можда Ге у стара и срећниГа времена и било већег усрдига спрам свештенства те Ге понеки и пружио што и преко тариФе или у готовом новцу или добровољном писаниом; што Ге бивало нарочито о крсном имену, преславама, и општинским заветинама, али од свега тога данас редко ћете и видити. Данас када су и потребе свачиге увећане, када сваки на последњи грош рачуна,, када Ге тако силно и простом масом обвладала и лажна и надри цивлизацта, када сваки у прсте зна не само тарифу но и замашан броГ § § у кривичном закону, по кошма се свештеници кои више него што им припада изнуде за свогу заслугу суде; када велим све то у прсте сваки зна, онда од гшсанше и добровољнах подарака неможе ни спомена бити. По варошима гди људи мало боље заслугу свачту плаћагу а и више су новчани него сељаци, свештеници понегда више и добту, али с дана на дан примечава се да су и по варошима свештенички приходи знатно спали.

(Шставиће се.)