Pastir

211

И ко шие искусио, како штетно, како убиствено дегствуГу на нас болести? коме нше нознато, како ниге слободан од њих нико, а Гедино зато , што по изреку светог писма: „кси согр-ћшишд и лишенм сг(тк сллки божУа.“ (Рим. 3. 23)? Па зато све болести ночива1у подгеднако како на богатим, позлаћеним простиркама, тако и на сламним сиротињскии постељама; Гаук болесника чуГе се под1еднако и учертогу велможе и у колебици сиромашка. Сувремена наука чисто не уме да изнађе речи, с кошма би определила назвање свакоГ за се бољетици; а међутим курталисати нас од сваке ниГе измислила ни у пола средстава. И ножеве и тестере, и огањ и лед, и шећер и Гад — све се то потрже на помоћ, а у ствари већина види око себе да се стичу са свих страна као око окче к^п^ли , лшожестко волАфиха, ХР 0ЛШ Х 2 ? С ^Х И Х 2 > изгледаГућих на своГе избавлење. Да, тешке су болести у опште, и смртноме ниГе лако борити се с њима. Но хришћанин може опет из њих да извуче лепу корист ради душе своге, кога му Ге тако драгоцена, да му ни1е вагде од целога света кад би принуђен био ову изгубити. Па зато, ако су телесне болести посљедице душевних грехова, то су оне добротворне за нас у том одношаГу, што помажу да се излечимо од болести дугаевних. 0! како многи не греше, само зато, што у болести не могу да греше! Тер кад тело изнемогава од тешке и траГуће болести, то заГедно с њим вену и тако рећи пресушуГу и страсти човекове. Тер ако по кад-кад души шкоди прекомерно здравље, одвлачећи често дух на клизав пут, — то се неда одрећи, да слабост тела не уздржава више пута дух, да не посрне по путу добра и поштења. И заиста оне, кошх Ге судба положила на постељу, не одвлачи већ више на страну ни користољубље, ни сладострастше, ни частољубље, ни други кош пороци, Равнодушни ка свему земаљском, они потпуно сазнагу ништавност телесне своГе природе , па зато *