Pastir

264

на молитва његова за непртатеље, нису тронули срца њихова: гоњење Ге с дана на дан постагало Гаче. Но погрешили су они, кош су се надали, да ће гонење зауставити распрострањење божигег слова. Воља божита испуњава се на супрот свима усиљавањима људским; тер Господ уређуГе догађаГе онако, како Ге њему угодно и како ће да служе на испуњење његових благих намера. Непршатељи Христови миелили су , да ће гоњење стати на пут напредовању нове науке; но напротив, оно ге Гако послужило на распространење вере. До овога времена Геванђеље проповедано ге 1ош само у Херусалиму; а кад су одпочели гонити веругуће и затварати их у тамнице, онда су они сви, осим апостола, оставили Терусалим, разишли се по разним варошима и почели свуда проповедати геванђеље. Тедан од седам ђакона, по имену Филип, приспео Ге муђу оеталим у Самаршу. Међу Тудеима и самарГанима постогало Ге од дужег времена неприГатењство; закон самарГански врло се Гако разликовао од ГудеГскога. У време разорења царства израиљског од цара асириског, Самарта 1е била насељена незнабошцима из Вавилона и других места; овдс они примише обреде МоГсеовог закона од самарГана, кош су за св. Писмо признавали само пет књига МоГсеових а све су друге одбацили. Кид су Тудеи, по повратку из ропства, заузели се да на ново иодигну храм , СамарГани за желе да учествуГу у том делу; но Тудеи презру њихову понуду; па зато им СамарГани одпочеше чинити еваке незгоде, а затим начине оделито за се храм на гори Гаризиму. ОваГ Ге храм био порушен од гудешког управитеља и првосвештеника Тована Хиркана. Сви ови узроци роде међу њима непомирљиву распру. Тудеанин сматрао Ге самарГанина за незнабошца и шпе хтео ни Гести ни пити с њим; СамарГанину пак било Ге неугодно, кад 1е Тудсанин иролазио кроз самаршска насеља. Но Господ Ге заповедио свошм ученицима да процоведаГу и у Самариш. Сљеду1е додатак.