Pastir

424

Ученици кош су с њим ишли, погледали су горе на Исуса Христа и уплаше се, кад га виде, како му се чудно блиста лице, као сунце а аљине као еветлост. „И проск-ктисд лице его дко солнце, рмзи же его бмшл Бћли ако скћтг. (Мат. 17. — 2.) Затим ГављаГу се Мошег и Или1а, први као представник закона у народу божигем — а други као пророк, и тим показугу да Ге Исус Христос прави Бог, кош 1е дошао да испуни све оно о чему говори закон и пророци. Напослетку спушта се на гору Тавор страовити облак и из њега чуге се глас Бога Отца „сеи естл скжл мои козЛК)БЛ'кНБ1И 0 НС/М2 ЖС БЛЛГ0Б0ЛИ)(2: того посл^шлите. (Мат. г. 17 — 5). Диван оваГ погав, а наГвише небеска светлост ко 1 а Ге обатала божанственог учитеља, застрашила ге његове ученике тако, да су одма на земљу пали и нису смели устати. Но Исус Христос после свог Преображења приступи к њима и рекне им устагге и неботге се. Они устану и угледагу свог љубљеног учитеља у обичном виду, као што ге и пређе био. Да, глас небесни говорио Ге људма, да слушагу вечну правду, да живе онако, како она налаже да се управљаГу по њо1; ал зли и нечестиви људи у народу 1евреГском заслепљени бездушном саможивошћу и хладним невери1ем нехтедоше да послупшу тога гласа; нехтедоше да уверугу у Господа нашег Иеуса Христа као сина божигег. Безброша чудеса, кога 1е он чинио, за време земног свог служења роду људском, као што Ге мртве воскрешавао , слепима вид повраћао, подизао слабе и немоћне, све то они презреше па га предадоше мукама и подсмевки и нашосле разапеше га на крсту као нашорег зликовца. Сам ге Бог однустио, да његов геднородни син буде мучен, биген и разапет; да Он буде жртва за људе, кош су огрезли били у греху, да би таквим начином избавио нас од праотеческог греха. Но ако су га Тудеш и разапели, опет за то он 1 е са телом свошм славно из гроба васкрсао, и вратио се