Pastir

517

реши (опрости) Партенигева од црквенога запрећења (искључења). Ми држимо да Ге Петар не нашав нигде у околини унматских владика а уз то Ге рачунао на бољи успех униГе, ако га завладиче владике источне цркве па ге лицемерно (врдао) и примао Гепископски чин од православних а не римокатоличких владика. Кад су и где умрле ове две владике-такмаци — то се незна извесно. По дневним запискама ХосиФа де Камелиса, стош примећено у 1690. год. да Ге Петар ЦартениГев на 20 година пред овим за протио Хована Завидовскога, — и по овоме нема никакве сумње да Партенигев не Ге шш у 1670. г. дужност гепископску отправљао. 0 непосредним наследницима од Партенигева до Хосива Камелиса, слабо се што зна. 0 гедноме од њих по имену Методшу Раковицком знамо из сачуване грамате, ко1у Ге он издао 1659. г. У то1 грамати стош како се разрешава владика од скупљања милостиње на корист монастира, коГе Ге почео да гради месни свештеник у ЗарГечгу, на сво1оГ земљи, — а грамата 1е на руском гезику. На њог се он иотписао као владика: „мукачевски, маковички, спишки, краснобродеки и по свог угарско1 земљи.“ У споменутим запискама Хосифа Камелиса нримећено Ге о Методшу, да 1е он гад кад се Тосиф Камелис торжанствено на столицу Гепископску уздигао, пред Тосифом носио клетвену исповест католичке вере на руском 1езику. Дакле он не хе био до те године уни1ат већ православни владика рускога народа што живи у Угарско!. Унта 1е за ПартениГева врло лабав основ имала, а гако се утемељила за ТосиФа де-Камелиса. Грански митрополит и Кардинал Леополд Колонић кад беше 1689. гу Риму, поведе одонуд са собом мисионара и владику посвећенога за цркву севастополску (бећаТтепзхб) ТосиФа деКамелиса родом грка рад ширења унте међу русинима и власима у Угарско!. Али не 1е знао народни гезик, па с тога немогаше одмах да заузме Јепископску столицу, те Ге