Pastir

563

рло 1721. г. види се да су унматск« свештеници, негледаГући на права и преимућства обезбеђена Леполдовом граматом, опет били подвргавани сељачким работама (калуцима) и различигим данцима: па на исти начин мораше и синове давати у новаке (рекруте.) По смрти Ђенадта БизанциГа, кош умре 1733. г. се деше на 1 епископско 1 етолици мукачевске 1епархи1е три владике: Симеун Олшавски, Гаврило Блашовски и Маноио Олшавски. 0 првоме 1 е само то забележено у летописима да ге 1734. г. у присуству посланика, што их 1 е послало жупаншеко начелство, начинио опис зграде и ћелша мукачевског монастира. Види се из описа да Ге у то време мукачевски монастир стагао у хрђавом иоложагу, што ге у њему био у исто време и гепископски стан. Наследник Симеунов, кош се завладичио у Галициш, добио 1 е нрви из држанве благашице тисућу рашских Форината у виду потпоре рад поправке свога сгања. Он ге желео да поправи благостање свештенству, те 1е о тога био на државном сабору и стаовс1 се да на њему изради потпоре за бедни положаг униГатскога свештенства. Кад се враћао са сабора он се поболи на путу те умре 1742. г. у монастиру, кош се налази у Малом Верезну. Много 1е бољим уепесима увенчан и широм делателношћу означен био живвот Михаила Олшавскога коме наденуше име Маногло у калуђеретву. Живећи у звању гепископскога заменика или ђенералнога намесника, он беше по други пут по смрти свога нретходника наименован за владику мукачевског царском граматом од 1743. г. *Те га ге иате године потврдио у чину хепископском и пана КлиментиГе Х1Л 7 . т. г. у први чин апостолскога намесника а уз то му Ге дао шш и наслов рускога владике. За његово доба у 1761. г. подигао 1е неки СоФрошне Сарабаит повећу буну у народу сатмирске жупашпе у нади да га отргне од униГе и поврати ка православљу Владика Маноио лично опуномоћен од царице МариГе Терези1е, отишао Ге