Pastir

581

ства под1еднако као и латинском, владике и свештенство пошто примише унигу, бише такође сасвим као и пре ушпе гњенени и притешњавани. Што-год Ге дато права униГатскоме свештенству, то Ге само на хартиш. С тога су морале владике Геднако захтевати да се иснуне обећања, али у ствари не успеше ама ни у длаку. Мукачевска Гепархша у теча1у минулога периода, не Ге имала свошх самосталних владика, почем 1е била потчињена латинскоме владици у Ерлави, већ само апостолских, т. I. папских намесника, кош носише почасни наслов владике. Свештенство се издржавало и носле у униш као и пре Гедитим добровољним прилозима вернога стада и његовим узакоњеним дацшама, а пона1више земљородним производима. Свештенство не 1е примало ништа из државне благашице до времена МаноГла Олшавскога, ко!и 1е за своге време израдио потпоре у новцу 2.000 р. Форината. Али од свега беше нагтеже за мукачевску 1епархту што Ге зависила од Герлавских владика, коих се до послетка отресла. Она се осшшала на заклучење сабора Латеранског IV. кош Ге закључио да хришћани различита обреда, у оним местима где има латинских владика морагу потиадати под њихову област , с додатком права да могу имати намесника свога обреда. Таким начином герлавске владике утврдивши за се власт над мукачевским владикама, тражише од њих потпуну покорност, когу по некад одрицаше мукачевске владике нозива1ући се на старину своГе гепархше и самосталност њених владика. Тако већ владика Маногло Олшавски не хтеде да признаГе власт 1ерлавскога владике, него се Ге уклањао да му се закуне на цокорност. Отуд Ге постала жестока препирка, међу двама владикама. Херлавски владика ЕстерхазиГа старао се свако1ако да одржи у покорности своГе сголице, мукачевске владике, па 1е тога ради позвао владику МаноГла у Херлаву 1747. г. с предлогом да се договарагу како ће прекинути свађу међу руским и латинским свештенством. Естер-