Pastir

бћ7

еурови и ердити, по карактеру окорели и ладнн у срцу. И таг важни недоетатак нт'е устању нахнадити никаква система ваепитавања, никакво обилно образовање, никакви бистри дарови умни само ако Ге таГ недостатак нашљедство детета и плод Гедностраног васпитања. За развиГање ума и воље могу много принети: наука и искуство, но за развиће срца мало може допринети и наппапппа — евесно сачињена — система васпитања. У том одноша1у ништа неможе заменити уплив материнске љубави. Она де1ствуГе на дете непрестано и у свему: она дегству^е и у речима и у немом погледу материнском, и у детињским приновечицама, и у дадиљским песмицама и у миловању, и у каштиги, она дегствуГе и у детињским уроцима и забавамв; ако се све то врши по увиђавности и духу материнске љубави, тада дете заиста предано са свим упливу материнском на све мотри њеним очима, поима и суди по њеним поГмовима. Обгрљено и дуже сагревано благотворним дисањем материнске љубави, чиме се може одзивати и дете к њо1, ако не осећањем, не љубављу и срцем? Прво почетни нравствени живот детета, црпи се из срца матере тако исто као што се и тело његово рани из прсигу њених. И шта Ге важнте у том одношагу за живот и судбу детета ако не то чиме дише само срце материнско, чим Ге захрањена сама материнска љубав њена. Духом љубави светске, или духом љубави божанствене — евангелске — духом сугете, или духом хришћанске побожости!.... Ево у чему се састош свето назначење материнске љубави, когом 1е тако обилно снабдевено срце женско. Госнод и саздатељ наш: њеном старању и надзору, њеног власти и упливу, препоручио ге како први живот тела тако и први живот срца дететовог — ову претежнту страну духовног живота човековог. Као што су у првом одношагу велики и драгоцени трудови матерински, тако су у последњем високе и свете обвезаности њене у делу васпитања деце.