Pastir

679

Св. Јован Крстнтељ као проповедннк пошања. (Продужење.) усамљеном животу, стараху се развити у себи таково благочестиге, каково по њиховом по!му никако небеГаше могуће достићи у варошима и селима, гди су људи обично заузети другим домаћим бригама и незгодама. Хосиф Флави1е, говорећи о ХесеГима *), вели да у њихово1 општинн, било 1е више од 4000. људи, кош се никако не жењаху, нити су хтели имати робова по тадашњем обичагу, и признаваху, да 1 е врло неправедно држати роба и лишавати човека његове слободе; а о женидби говораху, да човек оженивши се, потчињава себе многим незгодама, а главно Ге, што се мора често свађати са женом. Њихово имање беГаше опште (комунизам), богаташ 1 е био исто тако задовољан свошм стањем као и сирома, и на против. Они се бављаху земљерадништвом, а и другим когекаквим мањим трговинама, коГе су нужне биле за њихово уживање. Као што сведочи Хосиф Флавиге, они су обично постављали свештенике за надзираче над плодовима земним, и њихова Ге дужност била да се постарагу о житу и другим стварима коГе беГаху нужне за живот. Од вештина међу њима нагвише се беше развило лекарство и они су говорили, да нте доста само гедног природног знања у том лекарству, но да су иужна и разна врачања, или тако звано таГанствена вештина, коГа за њих — као баГаги доступна бегаше. Што се тиче њиховог живота, може се рећи, да су они тако поштено живели, да су заслужили поштовање — не само код ГудеГа, већ и код других народа. Они никога не задеваху, власти су почитовали, и све терете државне подносили равно с другим народом; одликоваху се благотворним и тихим животом и узвишеном религиозношћу. НаГвише ге обратило пажњу Флавта на то, што су они били тако справедљиви и поштени, да он кте мого шта више и код изображени Грка приметити таке *) 1уде1ск. стр. књ. 18. гл. I.