Pastir

700

Гаче и жалостним гласом. То Ге трагало пуни седам година. Кад хе доднихе одпочета већ обсада града, он хе обилазио стене, викахући: „тежко храму! тежко Херусалиму!“ а последњи пут хе казао: тежко мени!“ и у сами тах тренутав био 1е убихен великим каменом, кош су бацили обсадници. Хасно Ге дакле, да хе римским управитељима било трудно сагласити се са немирним худехима. Не исповедахући хедну веру с њима, они су понекад и нехотично нарушавали њихове свештене обичахе ; и то хе увек доводило худехе у наГвећу харост. Римска Застава у светом граду, хазическа стража на вратима храма; — све се то чинило худеима као намишљена поруга над њиховом светињом, и производило 1 е крваве буне. Неки римски управитељи мотрили су да не доводе у огорчење народ, и старали су се да избегну све, што би се могло сматрати као нарушавање њихових свештених закона и обичаха; но два посљедња римска управитеља: Албин и Гесш Флор, довели су нашосле ГудеГе до очахања, користољубем и свакохаким угњетавањем. Гесех Флор, уместо да стане на пут разбошичким четама, кохе су опустошавале читаве пределе, он их хе ташо подпомагао, и делио хе с њима добити; он ге нечувеним начином угњетавао несрећне худехе кош за његово време, нису имали ни правосуђа, ни закона. Они су поднели били против њега жалбу; но тиме се нису ништа помогли; и Гесех Флор, дошавши за тим у Херусалим опљачкао хе сокровиште храма, и потуче са свошм вошицима до три хиљаде худеха. Тад худеш устану на оружихе, и наскоро се буна, као пламен, подигне у целом пределу. Худеш под предвођењем храбрих вођа, кош су нарочито били Зилоти, завла1у сад градом Массадом и исеку сву римску посаду што хе у њох била. Хедна странка хтеде хош да садржи народ од одсудног одцеплења од римљана; но савети и убеђења већ се нису сдушали. Зилоти са свошм приврженицима убиху првосвештеника Ананту, што их хе