Pastir

43

прима плату само 650 Ф. аустр. вредности из „Фонда за оелобођење робља“ припада ђаковачкоГ диГецези, у когог засад управља, и у Србнга многопоштовани владика Стросма^ е р као-год и на католшџша гужних турских области. Под заштитом конзулата и управом споменутога свештеника налази се и Гедна католинка школа, ко1у помаже бечко сгедињено почетно друштво Марше са 525 ф. а. в. Бро1 католика што у Србига живе, или што ге свегедно аустригских поданика, износиће преко неколико тисућа, кошх од чести и по унутрашњости има. Потпуних дата о њима и њиховом занимању и т. д. нема. Многи се занимагу трговином и занатима — а већина ради по оружницама у КрагуГевцу —у рудницама Пек. МаГдана *) Пек-магданиским и кучашским, по шумама где се граде дуге за бурад — у различним плинтарницама (цигљанама) кно слуге и надничари. Почем странци не смегу у СрбиГи ишати земљишта у сопствености, то се примише по некн аустриГанци кога не ћаху да стекну куће и земаља у варошима српскога поданства. Што се утврдише одношага немачко-Гевапђеличке општкне у Београду иршатељски и ваљано , то Ге главна заслуга негдашњег београдског пастора из Келна, кога 1е сад „отац Геванђеличва дома где се скупљаГу у Бресдави“ и управљача народње књижнице г. Др. ШаФарика. Посредовањем ове двогаце добише београдски Геванђелисти оне многоброше доказе кнежевске зшдости, само њиховом помоћу беше могуће, да се као онштина с црквом и школом устроГе. Особито се живо заузимаше кнез Милош и подупираше тежње београдских протестаната, те да се организуГу. Хедном приликом взрази се седи кнез Милош пред депутацишм, кад му дође да захвали за добивене милости: „Мени су мош поданици вез разлике вере геднако мили; кажите ово свош отнитини, нека зна да ш мога заштита неће *) Пек стави напред с тога, што он служи као цридев речи: МаГдан, а зна се да по законпма српског Гезика придев пред именацом увек стогн у аоГезиги.