Pastir

218

с1а1ност богатога здања кад и у таквог одећи и у таквоме здању — болно тело и измучена душа лека и одмора неналазе? Научени науком хришћанском ми смо убеђени да ге човек нагмилте чедо творчеве доброте. Па зашто ипак човек по иегда пати у свету? Зашто му дани краткога живота по некад загорчаГу? На ова питања добиГамо Гедан одговор: зато, што се догађа да људи непазе на себе и околину сво!у те с тога добиГа1у тавне погмове и о себи и о свету. Па одтуд шне ни чудо што се по кадкад ГављаГу неодољиве препоне , и што по неки малакше под теретом свога бремена те му дани краткога живота загорча!у. Међутим и по одредби божиш!, и по склопу своГе природе, човгек Ге одређен да живи с пуном моћи свеснога живота у кругу људскоме. А да 1е моћ човекова, кад 1е с правом коришћу употреби велика, види се из речи апостола Павла, ко1и каже: „дд е Ткордца чок-ћкд с гкорио сдокрдзнимг * БК1ти окрлзг( ск1Н1 скоегш" (рим. VIII. 29)“ — т. 1. обдарио нас 1е свима врлинама душе и срца тако, да кад би сваки од нас с правом коришћу употребљавао моћ ума и срца свога био би заиста тако светао да би у пуном смислу заслуживао да се сином Бога свога назове. Погледа1мо само на корисне изналаске ума човечанског? С каквом брзином, с каквом непобедљивом моћи узвишава се он над свима препонама! Непобедна моћ ума његова просеца страшне вале усколебана мора, рте утробу земље и у наткривенишм кутовима земље уме наћи богатства ко1а 1е Творац њему одредио да их ужива. Како 1е бистар, како 1е племенит по!ам о човеку, што 1е кадар био да умом свошм створи толика узвишена творења књижевности и да на просветноме пољу развте толика дивна и красна знања за свесни живот сво1! — Ал у моћи срца човекова 1ош се 1аче огледа доброта Творчева. Погледашо каква племенита осећања покрећу подашну руку имућнога кад помаже сиро-