Pastir

412

Тако им 1 е то Бог рекао.... Ма ако 1е било посла, зато 1е било и тежака! Рад и посао међу сложном дружином ниГе проклетство ; већ 1е рад и посао сложном друштву благослов и срећа. Неречемо ли ми Србљи: „БГеле руке туђи посао милу1у.“ „Тко ради — Бог не крати.“ Само у зла господара дугачак ге дан , а зашто ? Хер зао господар „неда сГести нити починути.“ Давори, брате Србине, збиља дуга ли дана у зла господара! Него да се обазремо шш часком на прве људе, и да огледамо таГ стари коршен зла, ко1е свшет мори, и како се од тога зла отимаше људи у обште , а Србљи на по се. Толико ваља да приберемо овђе. Кратко ћу рећи само ово: Лукави ђаво навео 1 е чоека у ра1у на греоту. — Чоек 1е тонуо све то — дубље у плетке ђаволске, ум потавње у чеека , разум се помрси , памет ослаби , савгест огрубље сва душа богодана паде под власт ђаволску. Брат убша брата. Хачи гњечи слабшега. Отац не зна себи разлога. Сии се оцу безобразно руга. У томе метежу и грешжн смутњи жени се ни за име више незна. — Жена се сва изгубила у самовољи чогековоН — Казне божиГе удараше опаки род људски: стршеле и громови удараше... Потоп смете нечисти род... Али не пропаде и с!еме ђаволско... Страшни ударци потресаху цтелим створом, и — сва се природа прибираше под власт божшега закона. И чоек се разабра! Бог се смилова на разктаног свога мГезинца , и посла одабране људе за учитеље међу свшет. — Из чоека вГера проговори... те зажеље сво1е рашке словоде... Тако, видите браћо, различни народи по широком сви1ету окренуше како кош боље и љепше знаде и умГеде, велим: окренуше народи да Богу служе: „Не би ли се раГа достаГали!“ Станимо часком овђе. Наша 1е риГеч ноглавито о жени. Што ге гођ књига прибрала по широком свтету од пам-