Pastir

514

ручагу, где се можда више од по милишна народа стече успење Богородице. 0 овим поклоницима и поклоницама треба говорити или врло много или никако. 1а ћу само напоменути, да они из свту кра1ева огромног руског царства путугу, да се свима светим печерским поклоне. Они по неколико година путуГу и на путу су у вел. поштовању, сваки им да1е леба, кваса да пшу, преноћиште, а неки и по иеколико месеци ране ове поклонике, кад у велике зиме западну. Има их и такових, кош 1ош по 6 или 7 тисућа врсти носе по џакуљицу песка, те бацаГу овде, да би са овим теретом и грехови њихови отишли. Кад каза о руским поклоницима ц поклоницама, кош пролазе неколико тисућа часова растоГања док дођу до ктевске Лавре печерске, до траицко-сергигевског посада или манастира св. СергиГа иза Москве15 часова даље, до Б1елозерског манастира у архангелскоГ губерниш на даљнем северу и на бгелом или леденом мору, онда морам коГу рећи и о руском поњатту о простору као и чудновато и различно од поњатига свту народа на свгету на овом земном шару. Овакви поклоника и поклоница на 82 милиона житеља у рускоГ држави 3 милиона до 5 сваке године или непрестано путуге, а има их кои ништа друго неради до само путуГе од Гедног до другог манастира, те да се поклони и помоли томе и томе светом, тако 1 и таког св. богородици, кош у Русиш има до 52, као сибирска, казанека, владимирска, иверска, астраханека, ктевско-печерска новгородска и т. д. коГе су добиле имена од ти мГеста у кошма су каква чуда учиниле. Руском простом сељаку било старцу, дГевогци, момку. не само из села него и из вароши, па и из нахвиши властелски кућа отићи пешке неколико иљада часова разстоГања само зато да се поклони коме свецу, незначи ништа, а св. Гора и Херусалам су код њи близа и недалека мгеста, као што си виђео пре неколико година оне Русе кои су доносили иконе код нас и продавали и то чак из владимирске губернте, и све су то прости људи и ове-