Pastir

531

колико се сада служи, народ морао бити млого развраћениш но данае, а ми напротив видамо у старом добу много побожниге људе, но данас! По мом нахођењу главни Ге узрок народњем спадању у вери и побожности: попижено стање свештеничко. Нико други но свештеници су позвати да људе у вери и побожности утврђугу. Но они ова! позив ни нагмање немогу да испуне у овом стању свом, у ком се данас находе; гер нити их ко слуша, нити зашта пита, ни главе к њима окреће. А ово ге сасвим природно. Хер ко би слушао цара када би он што као просгак а не као цар заповедао; ко би слушао владику, када би он са сељацима орао, сегао, живио заграђивао, требио, и т. д. и у том стању предиковао; ко би се покоравао воГсковођи, када би он пузећи и без икака оружша што командовао; и напоследку ко'би се покоравао еудиш када би он не као судига но као сељак што заповедао ?!.. Доиста неби нико. И као што неби нико слушао цара, владику, воГсковођу и судигу, у пониженом стању , тако исто и свештеника нико не слуша, гер Ге стање његово понижено од њега Ге одузета управа над словесним стадом Христовим, у ово стадо може сваки доћи кад хоће и како хоће, не осврћући се ни нагмање на пастира, и његовом духовном стаду сваки може давати гласа независећи ни мало од пастира ; пастиру треба да има непокретну касу, те да може парницу противу врага водити. 1ер се њему ни у његовом раду неверуГе. Па кад би и кадар био парницу са врагом провести, то се Гошт горе прима. Гер се за тавовог каже да Ге „парничар“ што се по кадшто и из самих уста више наше власти чуге. На оваГ начин нити могу пастири да говоре, ни да ћуте, ни да се парниче, Тер ако говоре, њима се неверуГе ; ако ћуте, враг чани пакос цркви; а ако се парниче, поред тога што навукугу повику на себе, Гошт слабе своге стање, коге ге и онако хадно и кукавно; а гди се овако што догађа, ту мора стадо да блуди, мора у вери и побожности да опада.