Pastir

523

*

у исто време и загатитнива сво^е пастве, сво1ега народа, кош поред ревновања о вери и благу сзоге цркве заилази и у друштва, те и тамо избавља, спасава, помаже, брани слабе од силних, невине од бездушвих, нештедећи свошм одкро веним словом никога па ни саме цареве, кад су ови у бушоГ страсти свошг хтели поћи странпутицом ? То и с овим пуна Ге и обилата примера исторша мирливиског чудотворца. Довољно Ге да се за овакве и њима сродне случаГеве сетимо само оног, како Ге он заштитио и од неправедних судша избавио три невива мужа, кош баху на смрт осуђени, и како се другом приликом и самоме цзру Гавио, те га 1авно изобличио, што се дао интригом свошх орадворних навести, те ге на смрт осудио три наГбоље своге воГводе... Но ко ће поброГати све врлиое и подвиге нашег мирликиског чудотворца ? Његов подввг, његове врлине, његова доброчинства, чињена у разним нриликама и на суву н на мору — недаду ее иоброГати са овог скромног и свештеног места. Па зато у место даљег поброхавања, боље 1 е да се обратимо к себи и запитамо: како ли се ми угледамо на ревнос његову у вери? Како ли ми иодражавамо љубови његово!, у љубави наспрам каших бднжњих? На прво питање ми обично одговорамо: да ми нисмо у стању посведочпти онакву оданост, онакву ревнос наспрам вере, какву 1е у евоЈе време гавио на себи наш светитељ Николаи „Нису данас такве ни прнлике, ка што беху онда,“ повторавамо ми обично. „Насданае вежу дужноети државне, друштвене, породичне.“ Но нека би у нечему тако н било у погледу на ту прву и нашречу дужноет човекову. Но у колико Ге ово у свему истина мићемо лако познати, кад се запитамо како ли вршимо ову другу, тако исто главну дужнос нашу, — дужнос наспрам ближњих наших ? Да ли се ми и овде, гди таво постош очевидна потреба у нашем суделовању, везаклањамо под различног рода немогућности, као ШТО ТО ЧИНИМО И при 0Н01 прв01?