Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИТе

Нал краљ облик свој изгубиг

Непознат по свету лута. Само он о себи знаде И која му је најближа; икад свога обележја Не ће Нал да очитује.

Говори КесинијаОнај брахман, који беше Најпре ишо у Ајодхју, Речи је Дамајантине Понављао непрестано: „Куд ти, злоћо, оде полу Хаље моје одрезавши, Спаваћиву у шуми ме Оставивши драгу, драги = А ја како ти ми рече, Седим тебе чекајући, Јадујући обдан, обноћ Полом хаље огрнута. Смилуј се мени, јуначе, Која плачем без престанке У невољи, господару, Па ми штогод одговори“ Исти мили њој одговор. Реци опет, разумниче! Тај одговор жели чути Видарпкиња незазорна.. Онако, како онда је Твој одговор она чула, Тако жели и сада га Виларпкиња чут од тебе,“

Говори Врхадасво-

Кад то Налу Кесинија Рече, пошомче Курујев. Срце му се узмучило, Очи суза напуниле. Своју муку он затоми, Која га је краља пекла,

сл

См

мо 2