Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

-32

Т, МАРЕТИЋ

ЈЕДАНАЕСТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Кад се Нал удаљи, краљу, Дамајанта одморив се Пробуди се лепобока У безљудној шуми дрошћућ, Па кад мужа не угледа, Пуна туге и жалости Гласно за Нишађанином Крикне дршћућ: „Силна краљу! Јој браничу, силни краљу ! Јој војно, што ме остављаш 7 Јој убита сам! неста ме!

У безљудној дршћем шуми! Ниси ли зналац закона

И истинит, силни краљу ' Задав веру како мене“ Спаваћиву ти остави 7 Вредну жену и одану Ојставив зашто одлазиш, Особито кад ти ништа Није крива, него други 7 Што си некад пред бозима, Чуварима света, реко,

Ту беседу можеш сада

| Потврдити, господару !

Људи, изврсни јуначе, Мру у време одређено, Док ти љуба остављена Још и часак живет може. Те је, изврсни јуначе, Шале доста, бојазна сам, Ал' је мука одолет ми! Покажи се, господару ! Видим, видим тебе, краљу, Видим те, Нишађанине !

У грмље си сакрио се, Зашто ми не одговараш/

сл 30